Ana Nikolić
http://ananikolic.eu/
Ana Nikolić rođena je 27. 09. 1978. u Jagodini, ali je detinjstvo provela u obližnjem Paraćinu. Nakon osnovne i srednje škole upisala je Višu politehničku školu u Beogradu, gde je diplomirala na smeru dizajn obuće. Osvojila je domaću publiku pre šest godina pesmom Januar, koju je izvela na festivalu Beovizija, ali i atraktivnim fizičkim izgledom i zavidnim plesačkim umećem koje je prošle godine usavršavala na Akademiji za mjuzikl u Berlinu. Njen prvi javni nastup kamere su zabeležile još 1998, kada je učestvovala u tada popularnom muzičkom kvizu 3K DUR, u kom je izvela numeru Marine Perazić Kolačići. Miljenica medija, a posebno tabloida, postala je zahvaljujući brižljivo negovanom imidžu seksepilne zavodnice koji joj savršeno pristaje. Ipak, ona sebe ne doživljava naročito fatalnom jer je svesna da je u svaku svoju životnu epizodu uložila mnogo truda kako bi bila zadovoljna postignutim rezultatima, pre svega u poslovnoj sferi. Izdala je tri CD-a: Januar, Devojka od čokolade i Platinum collection, a na domaću estradu kročila je, za razliku od mnogih drugih koleginica, tek sa dvadeset i pet godina, što joj je, gledano s više aspekata, bilo i prednost i mana.
- Još od šesnaeste godine bila sam veoma ozbiljna: leti sam radila, zarađivala sebi za džeparac i bila samostalna. Tatu sam izgubila veoma rano, u devetnaestoj, i od tada sam bačena u arenu u kojoj se još borim i tek sada, deceniju kasnije, shvatam kroz šta sam sve prošla. Mnogo brže sam sazrela, naročito u odnosu na muškarce, svoje vršnjake. To je bilo sazrevanje preko noći. U Beograd je 1997. prvo došao moj četiri godine mlađi brat Marko, koji je tada pohađao Srednju geodetsku školu, igrao fudbal i živeo u internatu, a ja sam pristigla nekoliko meseci kasnije. Zajedno smo prolazili kroz slične periode adaptacije na novu sredinu. Mama Miljana podredila nam je svoj život i zato ja bežim od preteranog vezivanja i zajedničkog života s nekim muškarcem. Ona je uvek tu za sve što nam je potrebno, a s druge strane, nikada se nije mešala u moje i bratovljeve životne izbore. Potpuno je drugačijeg karaktera u odnosu na mene, mlada je duhom i oduvek je umela da nam bude autoritet, ali i pravi prijatelj. Od nje sam nasledila iskrenost, ali i brzopletost, neposrednost i poverenje u ljude. Sve su to osobine koje sam zadržala još iz perioda kada sam noseći naočare za vid i ranac pun knjiga pohađala školu u Paraćinu i čuvaću ih u sebi gde god da sutra budem živela. Tu su, naravno, i moje velike životne učiteljice: bake Olga i Radojka - izuzetno jake i karakterne žene koje mi ulivaju snagu u teškim trenucima, jer nije isto kada sa dvadeset pet godina pravo s fakulteta kreneš da radiš u kafani, kao kada iza sebe imaš deceniju kafanskog staža, a možda mi je ponekad nedostajalo baš to iskustvo. Na sreću, nisam dosad imala problema tokom nastupa jer sa bendovima radim po utvrđenom programu. Vremenom sam, kroz iskustvo, promenila i svoj stav, a neki moji bivši saradnici su konstatovali: Mnogo si se promenila, ali nabolje. Kada smo počinjali, smatrala si sebe najvećom i nedostižnom zvezdom, niko nije mogao da ti priđe! Sada si postala veoma neposredna i srdačna.
TATA JE ŽELEO DA SE BAVIM NEČIM OZBILJNIJIM
Moj pokojni tata Dušan bio je veoma konzervativan. Jedno vreme sam želela da se bavim glumom, čemu se on protivio i ne znam šta bi danas rekao na uspeh serije Pare ili život u kojoj igram. Insistirao je na mom obrazovanju jer je ono jedino priznato u patrijarhalnoj sredini u kojoj sam odrasla, tako da je čak i Višu dizajnersku školu, koju sam pominjala da ću upisati, a kasnije sam je završila, smatrao neozbiljnom.
Intimna poruka najdražim fanovima:
P.S. Ni meni, dragi moji, kao ni vama, nije sve idealno u životu – iako vam tako ponekad izgleda čitajući tekstove o meni u novinama. Često imam osečaj kako se u ovoj surovoj realnosti borim sa vetrenjačama poput legendarnog Servantesovog Don Kihota. Pomozite mi da ta borba ne liči onoj koju je vodio slavni junak iz najpoznatijeg dela španske književnosti i učinite da se suprotstavim sopstvenoj zaluđenosti platnoskim ljubavima i poimanjem estrade na plemenit način jer je borba u tom svetu svakakva, samo ne viteška. Predložite mi, upućivanjem saveta na mail istaknut na ovom sajtu, da li bi u budućem poglavlju svog bavljenja muzikom, kao Don Kihot u drugom delu istoimenog romana, trebalo da budem lucidnija te da stvari sagledavam racionalnije i sa manje emocionalne umešanosti, pošto je, izgleda, to ono što surova merila estradnog sveta nalažu. Mada, ja nisam tipična predstavnica domaće muzičke scene, pošto se ne uklapam ni u kakve klišee. Svoja sam i otkačena na svoj način. Zato me valjda i volite ...
